Književnost Proza Stigao je | Stigao je |
|
|
| stara_neman | |||||
| Petak, 12 Ožujak 2010 | |||||
|
Konačno je stigao kompjutor. Nije novi, ali za mene i više nego novi. Onog starog koji me služio od 1998. mi je pri kraju bilo žao. Upalila bih ga, pa otišla rastvoriti prozore, dignuti rolete i to je bilo vrijeme da se pojavi upis moje šifre. Upisala bih ju, otišla se istuširati, obući, staviti vodu za kavu i taman se vratila da stisnem neki portal. Dok je on stenjao, mučio se, skuhala bih kavu, pristavila ručak, umijesila kruh i konačno mogla zaviriti što se događa u svijetu. Jednog dana naprosto nije dao znaka od sebe. Ljudi moji koja je to panika? Vijesti? Politika? Poskupljenja? Grade li novi Remetinec ili se prazni? A kao to ne čitam. Izgleda da ipak čitam. Najbolji zet na svijetu mi je instalirao svoj laptop. Tko je izmislio tako mala slova? Mučila sam se, mučila, oči bole, suze, pa sam čak otišla onom gosponu kaj vas posjedne i na suprotnom zidu pokazuje slova kako bi provjerio da li ste pismeni. Nisam se osramotila. Tih par slova znam. «Možda gledate previše televiziju?» «Možda koji film. Ne mogu propustiti «Ramba». Prvo pokažu treći nastavak, pa prvi, pa onda drugi. Isto tako «Smrtonosno oružje». Doktore, je li vama cakan Mel Gibson?» Pisao je nešto, a ja sam se jedva suzdržavala da ga ne gurnem i sjednem za njegov kompjutor. Samo da malo povirim. Registrirao je da škicam Veliko brata. Znači gospon doktor dobro vidi. «Znate li vi što je to?» «Pa to zna svako dijete.» «Dijete zna, ali da li vi znate?» «Znam nešto. Čak ga imam.» «Internet. Poznato?» «Ha ... snalazim se.» «Koliko vremena provodite za kompjutorom?» «Ma malo» lagala sam mu u oči, a on to nije vidio??? Znači gospon doktor ne vidi baš najbolje. No da se vratim na temu. Stigao je OVAJ. Jedva sam izdržala da se privikne na sobnu temperaturu i počela sa spajanjem. Potrajalo je. Rekla sam da me okice zezaju, pa je to razlog. Kaj sam se uplašila kada sam ustanovila da tipkovnica ne radi. Miš malo trči, pa se negdje sakrije i sve je spasio Najbolji zet na svijetu dolaskom s posla. «Ovako. Sve sam vam prikopčao. Samo zašto ste spojili uz kompjutor peglu i usisavač?» «Od viška glava ne boli. Znači to ne treba?» «Ne!» «Super! Odnesi to ženi i stavi joj na vidljivo mjesto.» Ljudi moji!!! Nema što nema. A brz? Brži od zeca. Kao jedna moja nekadašnja ljubav. Sve super osim nečega što koristim, a ne funkcionira. Možda ipak treba pegla i usisavač? Da ne nagađam, pozvala sam jednoga Darka. On sve zna. Radio je, trudio se, ali ne ide. «Znaš što Darko? Ja ti imam prijateljicu u Slavoniji. Ona ima ne znam da li nad susjeda ili podsuseda. E taj Dalibor može vjerojatno to srediti. Nadam se da se ne ljutiš?» «Kaj bi se ljutil? Ljutim se da to ne mogu zrihtati. I idete u Slavoniju?» «Ne ja ću nazvati prijateljicu da saznam njegov broj, ona njega na mobitel kako bi i ona saznala broj njegovog fiksnog telefona , onda će ona mene nazvati da mi ga kaže, onda ću ja nazvati njega, onda vam ga dati i trebate samo raditi što govori.» «Probajmo.» I moj Darko razgovara s Daliborom iz Slavonije. Razgovaraju, prčka nešto, naslonio se u fotelji, jednom rukom drži telefon, a drugu stavio na naslon. A na ekranu se velikom dinamikom nešto dešava. Lako to. To sam i očekivala. Ali ako on ima jednu zauzetu telefonom, druga se odmara, čime Darko piše??? A ja slabo vidim. Koja nepravda! Sve je sređeno. Hvala mojoj prijateljici, hvala Darku, hvala Daliboru. Sve funkcionira. Osim pegle i usisavača. Pogledalo: 326 Komentari (2)
silvinka
said:
|
|||||
RSS feed Comments
Pusti mlađima neka usisavaju i peglaju, a ti chataj sa mnom na gmailu  Šteta je da tako brz komp stoji besposlen  |
Boba Grljušić
said:
|
upravo mi je muka od "svađa" na Shoutbox-u te mi je ova slatka duhovita ,i obična priča došla kao okrijepa za dušu Hvala,nemani ,pozdrav,,Zdravo je smijati se a što ne radi usisač i pegla jasno mi je. |
| « Prethodna | Sljedeća » |
|---|