Književnost http://www.webstilus.net Fri, 10 Feb 2012 01:31:27 +0100 FeedCreator 1.7.2 http://www.webstilus.net/images/M_images/joomla_rss.png http://www.webstilus.net Književnost http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26516&Itemid=65 Jednom sam negde pročitala da je najbolji začin za svako jelo vrlo jednostavan, nešto čemu se nikada ne biste nadali. Nešto toliko jednostavno, a opet toliko jako...Sposobno da i od najneukusnijeg jela učini nešto najdivnije, najukusnije, najsitije... Najbolji začin na svetu je glad! Ne planiram pisati o životu jer je on vrlo jednostavan. Rodiš se, hteo ti to ili ne, živiš sve dok te ne izda srce, mozak ili dok ti se celo telo ne slomi od starosti. Ili si možda jedan od onih nesrećnih sudbina. Po svemu sudeći, vrlo je malo potrebno za odvijanje procesa života. Neki čak kažu da se rodimo otvorena uma, spremni za odrastanje, za oblikovanje... Ja mislim da smo svi mi rođeni ludi, a da neki od nas takvi i ostanu. Neki ludost nauče da skrivaju, tobože odrastu. A neki otkriju nešto zbog čega je vredno biti lud. Uvek sam verovala da su pesnici osećaj društva, a da su filozofi njegov razum. Težila sam da budem filozof jer pesme nikada nisam znala da pevam. Rekla bih da nikada nisam imala osećaja koje sam trebala da pokažem. Rekla bih da nisam bila luda, da sam bila odrasla. I kako je glad najbolji začin svakom jelu, tako je ljubav najbolji začin svačijeg života – bar onog srećnog. A najbolji začin ljubavi, kako za ukusno jelo glad, tako za ljubav prazno srce. Nekada sam negde pročitala da starci veruju u sve, zreli ljudi, pak, sumnjaju u sve, a mladi veruju da znaju sve. Tako i ja sada, znam sve...Znam da su nekada neki veliki ljudi pomerali planine kako bi došli do malenog kamenčića, njima vrednijeg od same planine. Mislila sam – kakva glupost. Tragati za nekim kameničićem ugljena skrivenim pod ogromnom planinom. Komadićem koji čak ni ne želi postati dijamant iako može...kad je toliko dijamanata, gotovih i spremnih, svuda naokolo i samo čekaju da ih se pokupi. Sada znam da svi ti dijamanti poslagani okolo nas nemaju taj sjaj koji ima taj mali ugljeni kamenčić skriven pod celom planinom. Oni nas mogu ulepšati, mogu nam bolje pristajati, mogu nam čak dati i prividni sjaj sreće, ali ne mogu nikada da nas usrećeti koliko može taj neugledni kamen. Pitanje je samo koliko smo samo spremni učiniti da bi se ispunile naše želje?!                 Život je težak! Nije istina! Život je vrlo lagan ako ga takvim odaberemo. I ja sam mnogo puta išla tom, linijom manjeg otpora. I bila sam smirenija, imala sam uspehe, imala sam podršku, imala sam plan za celi život...imala sam sve?!...Ne, nisam imala sve. Imala sam prazno srce! Ali ipak sam imala razum. Plan je bio bitan. Mislila sam da se život može isplanirati. I dalje mislim da može...Ali sam pogrešno mislila da ga JA mogu isplanirati. Uvek sam bila previše buntovna, nikada nisam podnosila autoritete, pa, očito, ni onaj vlastiti. Život mi je bio savršen, tada – u tom momentu kada sam izašla iz kuće potpuno nesvesno odlučna da pomerim planinu i uzmem svoj kamenčić. I istog trenutka, nakon samo jedne rečenice u kojoj sam prepoznala svoju dušu, nešto što ni moji najbliži prijatelji nisu mogli da prepoznaju, postao je još savršeniji. Prvi put sam postala čovek, jer nisam govorila samo ono u šta sam potpuno sigurna, jer nisam radila samo ono što ja najbolje znam, pravdajući se činjenicom da bi na svetu nastala ogromna tišina kada bi svi govorili samo ono što znaju. Upustila sam se u nešto što ne znam, u šta nisam sigurna...u nešto s čime nisam znala da se nosim... I mogu reći da sam osetila ljubav... Po prvi put u životu. Mislila sam ranije da sam je osećala, ali nisam, jer sam verovala da me nikada ništa ne može povrediti..A tada, od toga trenutka, postala sam potencijalno najranjiviji čovek na svetu. I volela sam, i bila sam voljena....i uplašena.Sada razumem onu poslovicu da čovek koji puno voli ima puno veće šanse da bude povređen. I radila sam mnoge greške, sada ih vidim...kada se drugi ljudi njima koriste. Ne želim da opisujem ljubav u mome srcu jer želim da izbegnem patetiku, ali ipak...nema te poezije koja se može vinuti do onih visina do kojih dopire ljubav, zato...jedna reč i više je nego dovoljna. Mnogo bih živopisnije mogla da opišem strah koji sam osećala misleći da će moj kamenčić ponovo da ode pod tu planinu, i da više neću moći da je pomerim... Upravo se to desilo. Jesam li ja svojim strahom oterala sreću od sebe ili je tako moralo biti, sada više nije ni bitno...jer sada je nestao strah, a ostala je samo ta ljubav...za koju verujem da je prava jer joj ne vidim kraj, a isto tako je i tužna... I sada stojim opet pred tom planinom pokušavajući da je pomerim, a ne uspevam...I znam da možda negde, na nekom drugom kraju sveta, pod nekom drugom planinom postoji neki drugi kamenčić za mene, ali ja želim samo ovaj...zajedno sa svim svojim nesavršenostima i manama, zajedno sa svim iskustvima, radostima i bolima... ...zato jer te volim jer si mi dao ljubav – i jer volim ljubav jer si mi je ti dao!   Fri, 10 Feb 2012 01:25:26 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26514&Itemid=128 Kliziš mi kožom Niz kičmu Niz trbuh Pomiješana U kapljicama znoja Sve do prepona Plaču li nam to tijela od sreće I požude Dok dahčemo u polumraku Isprepleteni U samo našem svemiru Zatvaram oči Pa ih opet otvaram ( Bojim se da si samo dio sna ) No još si tu ležiš kraj mene Gola i ovog časa Samo moja Bože , Pitam se Čime li sam to zaslužio Ljubav Tvog najljepšeg anđela Fri, 10 Feb 2012 00:38:55 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26513&Itemid=128 ne zovi me k sebi ,esther noćas ću zavijati na mjesec iščupat ću srce prvoj , neopreznoj dami koja svrati u moj stan u devetom krugu pakla ne znam zašto su tako naivne što ih čini neopreznima one su kao mornari što slušaju smrtonosni pjev sirena ne zovi me k sebi ,esther zar si pobogu zaboravila hoćeš li još jednom umirati zgrčena , gola i mokra u mom krilu napunio sam te vražjim sjemenom već jednom zar opet želiš da zlo raste u tebi mislio sam da si ti posebna jedino tebe mi je bilo žao sjećam se užasa u tvojim očima kad si vidjela moje pravo lice pravo lice sina tame ne zovi me k sebi , esther ovaj puta više neću imati milosti niti jednu nisam pustio, drugi puta Fri, 10 Feb 2012 00:23:01 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26512&Itemid=128 Do neba dva su puta izabiremo ih uvijek sami  jedan sjaji na suncu  drugi skriven je u tami Neki izabiru lakši  sve ispred sebe gaze dok uzdižu sebe anđeli ih zaobilaze drugi je skriven u travi  do njega se teško stiže  ali kad se nebo zaplavi ljubav te sama uzdiže na lakšem putu te sumnja dočeka aveti ledenog daha u tebi zvoni ranjenih glasova jeka  dugo lutaš od nemila do nedraga na težem putu čekaju te vile  haljine im lepršaju bijele razgrćeš oblake od svile leptiri sa tobom se vesele izabrati moraš stoga  jer oba te oduvijek mame put pakla ili put Boga put svjetla ili put tame Thu, 09 Feb 2012 23:58:18 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26507&Itemid=128 Thu, 09 Feb 2012 20:07:13 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26506&Itemid=128 plaši me ova tišina noć mi se prišuljala iza leđa lagano na prstima. osjećam njezin hladan dah na vratu . ogavan dah samoće , jer opet te nema. opet sam sam. nek je proklet dan što je pobjegao uplašen crnilom noći. i on me ostavio na cjedilu -samog, kao i ti, kao da to radite u dogovoru . želite da poludim od samoće , i možda trunke tuge. daj javi se samo da ti čujem glas daj dođi otjeraj tamnu noć svojim osmjehom dodirni me zagrli me pa nek se rastopim kao čokolada toplinom tvojih bedara. poljubi me u vrat. lutaj usnama lagano amo tamo onesposobi me vrelinom daha svoga razbij me u komadiće i zgazi me jer to ti ide tako dobro majstor si u tome dopustit ću ti sve jer sve je bolje od samoće Thu, 09 Feb 2012 19:19:02 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26505&Itemid=128 da li je korak od zaljubljenosti u ljubav veći od onog kad se iskradamo izmišljajući sto i jedan razlog za prekid i bježimo tražeći zaborav ili je ono prvo povezano sa ludošću a ono drugo s razumom ili tek možda sa strahom od uzastopnih ponavlajna neuspjelih hladnjikavih zagrljaja i obečanja koja nikad ne mislimo ispuniti dosta mi je loše oličenih zidova podstanarskih soba što mirišu na samoću mojih i tvojih promašenih života i nazovi ljubavi sit sam od upisivanja imena i bodova u toj besciljnoj utakmici sexa na brzaka umoran sam od potrage za samo jednim toplim i iskrenim zagrljajem možda je samo prolazna zimska depresija uzrokovana nedostatkom ...sunca ili se možda bojim starosti i samoće koju ona donosi Thu, 09 Feb 2012 19:13:43 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26504&Itemid=128 ako me doista ne voliš bilo bi najbolje da odem da pokupim ovih nekoliko  košulja strpam ih u svoj stari kofer i izgubim se neprimjetno poput magle u polju jer ako mi do sada nisi našla slobodno mjesto i ako mi ne misliš širom otvoriti vrata svoga života bilo bi najbolje da odem ne boj se neću vikati ni psovati neću ti prijetiti i raditi neugodne scene  možda sam nekad i bio takav no sada ti jedino ne mogu obećati da zaplakati neću i da se neću zavući u mrak i tminu svoje sobice i u samoći te oplakivati i zavijati od bola i vrištati od tuge jer ako me do sad nisi zavoljela nisam ni zaslužio drugo no da skapam sam cvileći u onoj zabiti iz koje sam i došao k tebi da bih ti pokazao koliko sam ljubavi i nježnosti skrivao i čuvao samo za tebe još dok ti ni imena nisam znao Thu, 09 Feb 2012 19:12:23 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26503&Itemid=128 Mnogi kroz djetinjstvo ostaju oslijepljeni zauvijek! Thu, 09 Feb 2012 15:30:13 +0100 http://www.webstilus.net/index.php?option=com_content&task=view&id=26501&Itemid=128 Ne progovarajući otimaš  priliku mojem govoru braneći igru jedinu preostalu mogućnost rasterećenja  balasta s lijeve strane tijela zadovoljila bih potrebu za nadahnućem olakšavajući brzi protok zimi Thu, 09 Feb 2012 13:16:21 +0100